Danas je Krstovdan, praznik kada se strogo posti: u noći između Krstovdana i Bogojavljenja veruje se da se nebo otvara, a evo i zašto

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas proslavljaju zimski Krstovdan, praznik koji prethodi Bogojavljenju.

Ovaj dan ima posebno mesto u pravoslavnom kalendaru, obeležen crnim, podebljanim slovom, i vezuje se za sećanje na prve hrišćane, ali i za čin krštenja Isusa Hrista u reci Jordanu.

Praznik je posvećen Svetom Jovanu Krstitelju, koji je simbol duhovne čistote i pokajanja. Na Krstovdan se, po tradiciji, u crkvama služi liturgija nakon koje se obavlja obred vodoosvećenja. Voda osvećena na ovaj dan ima posebnu simboliku i koristi se za blagosiljanje domova i vernika.

Posebna karakteristika ovog dana je strogi post. Veruje se da je post na vodi način da se vernici pripreme za veliki praznik Bogojavljenja, kada se pije bogojavljenska vodica, koja se smatra svetom i lekovitom. U slučaju da Krstovdan padne u subotu ili nedelju, post je olakšan i dozvoljeno je ulje.

Prema narodnim verovanjima, u noći između Krstovdana i Bogojavljenja, u ponoć, nebo se otvara i Bog sluša molitve ljudi. Ovo je trenutak kada mnogi izgovaraju svoje želje, verujući da će biti uslišene.

U nekim krajevima Srbije običaj je da se na ovaj dan čisti dom i pere veš, simbolično označavajući čišćenje duše i domaćinstva. Posebno je zanimljivo verovanje da se danas ukrštaju vetrovi, što simbolizuje borbu između zime i proleća.

Izreka „Ko se krstom krsti, taj Krstovdan posti“ duboko je ukorenjena u narodu, podsećajući na važnost vere, discipline i tradicije u svakodnevnom životu pravoslavnih hrišćana.

Telegraf/GZS